‘’’Dakle, između ostalog, u knjizi se govori na koji način Bosna ima svoje kulturološko pamćenje to tome da je uvijek bila integrativan elemenat. Danas slavimo Dan nezavisnosti, ali taj dan ne znači da je Bosna težila ocjepljenju, da je težila nečemu gdje se isključuje drugo i različito. Ona je bila uistinu susret raznih civilizacija. Nažalost, na primjer Hantington smatra da je Bosna sada neka druga civilizacija. Mislim da su te moderne predrasude da je Bosna i Hercegovina sada neki orijentalizam i poslije pada Berlinskog zida stvaraju se nove moderne predrasude o Bosni i Hercegovini.
Bosna i Hercegovina je, zapravo, poveznica kao neka vrsta mosta. Treba inzistirati na tome da Bosna ustvari ima kulturno iskustvo koje je jako značajno za čitav region u tom smislu da je ona poveznica, a kad govorim da je ona poveznica, ona nije samo sredstvo, ona nije tranzitna. Imamo metafore da se ovdje ukrštavaju kulure, to ne znači da ovdje dolaze kulture i samo se ukršatavaju, nego da uspjeva da integriše sve te razlike i da bude svoja. Dakle, Bosna kao neki integritet je nešto drugačiji nego u ostalim državama, ali ima svoj integritet i ne može se reducirati na samo jedan element.
Ona nije samo spoj razlika, ona je i svoja. Ona spaja razlike i stvara nešto svoje. Naime, ja sam u knjizi između ostalog govorio kako je religija bila tretirana u vrijeme imperija. Tu je bila jedna centralistička vlast, ali je bilo većeg smisla i sluha za multikulturalizam. Danas je to drugačije, ta vrsta etnocentrizma da voliš prvo sebe, a onda tek drugo, mislim da na nivou BiH ne može funkcionisati. Stvara permanentni konflikt, stvara permanentnu krizu u kojoj mi danas živimo.
Nezavisnost se nije desila u punom smislu, ova tendencija naconalnih podjela ne postoji u nezavisnosti. Smatram da model da se prvo solidarišemo sa svojom etničkom skupinom, svojim kulturološkim modelom jeste poguban. Ja smatram da se treba prvo solidarisati sa Bosnom i Hercegovinom, drugi primarni identietet koji bi trebao da postoji jeste taj taj kulturološki koncept iz kojeg dolaziš i treće jeste taj religiozni. Danas je to, nažalost, obrnuto. Imate religiozni, nacionalni pa tek onda državni.
Da se na niovu države učestvuje i da imamo svijest da pravimo opšte dobro. Da imamo svijest o opštem dobru. Kolektivizam nacionalnih projekata nea idaju da stvaramo nacionalno dobro. Ideja solidarnosti je da nešto kreiraš, stvaraš i ponovo konstruišeš. Ta ideja BiH je bila prije kada su ljudi bili svjesni da sami odlučuju i stvaraju sebi.
Nemam ništa protiv homogeniziranja, ali problem je kada se ti zatvaraš u svoj vlastiti geto i smatraš da si tu u izabranom naordu. Kada neko sebe zatvara u nacrisoidnu nacionalnu pripadnost. To imamo danas u Izraelu, imate konsekvencu izabranog naroda, mit žrtve, onda pičinjete biti neosjetljivi na patnje drugog to jeste Palestinaca nad kojima se vrši genocid. Josip Broz Tito je 67. godine prekinuo sve diplomatske odnose sa Izraelom zbog njegove imperijalističke politike. Mogu misliti kakva bi bila njegva dnašnja reakcija. Mi nemamo jasan stav, ne vidim da su političari dali jasan stva i ne možemo ga imati jer živimo u takvim datim historijskim okolnostima”, kazao je Musabegović.