U fokusu sastanka bila su pitanja energetike, energetske stabilnosti, kao i obaveze Bosne i Hercegovine u ovom segmentu, u skladu sa preuzetim obavezama po različitim međunarodnim sporazumima.
Na sastanku je ocijenjeno da se Bosna i Hercegovina nalazi na prekretnici u procesu energetske tranzicije, suočena s izazovima koje donosi uvođenje Mehanizma za ugljičnu prilagodbu na granicama (CBAM) od strane Evropske unije (EU). Kao članica Energetske zajednice, BiH ima jasno definisane obaveze kada je riječ o dekarbonizaciji, unapređenju energetskih politika i usklađivanju zakonodavstva s pravnom stečevinom EU, konstatovano je tokom sastanka, saopšteno je iz PSBiH.
CBAM, koji se od 1. januara 2026. počinje primjenjivati u punom kapacitetu, ima za cilj sprečavanje “curenja ugljika” kroz uvođenje dodatnih troškova za uvoznike robe s visokim emisijama CO₂, kao što su čelik, cement, đubrivo, aluminijum i električna energija. S obzirom na to da BiH značajan dio svoje industrijske proizvodnje izvozi na tržište EU, neusklađenost s CBAM regulativom mogla bi imati ozbiljne posljedice za domaće proizvođače i ekonomiju u cjelini, upozoreno je na sastanku.
Salkičević-Dizdarević informisala je Lorkowskog da je Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj PSBiH još u junu prošle godine imala sveobuhvatnu tematsku sjednicu “Kuda ide energetski sektor u BiH – uticaj CBAM-a na ekonomiju Bosne i Hercegovine” iz čega su proizašli određeni prijedlozi za dalje parlamentarno djelovanje.
S tim u vezi, Lorkowski dao je vrlo detaljne informacije o statusu BiH u kontekstu CBAM-a, te podržao ideju da Sekretarijat Energetske zajednice bude na raspolaganju Zajedničkoj komisji za ekonomske reforme i razvoj PSBiH u vezi sa realizacijom daljeg parlamentarnog rada u vezi s ovom važnom temom za ukupnu ekonomiju i budući ekonomski razvoj naše zemlje.
Također, razgovarano je vrlo otvoreno o neophodnosti usvajanja takozvanog seta energetskih zakona, odnosno zakona koji se odnose na električnu energiju, te Zakona o gasu i Zakona o regulatoru, prenosu i unutrašnjem tržištu.
Sagovornici su se saglasili da usvajanje ovog seta zakona predstavlja temelj za uspostavljanje jedinstvenog energetskog tržišta u zemlji, kao i osnovu za dekarbonizaciju sektora u skladu s ciljevima Energetske zajednice i Evropskog zelenog plana, kako bi Bosna i Hercegovina postala održiva i konkurentna u ovoj oblasti, zaključeno je u saopštenju iz PSBiH.