Od prije nekoliko dana Adžović, inače i virtuoz na harmonici, zvanično je član Društva pisaca BiH.
Da li je danas više pisac nego što je bio, i šta se to u njegovom životu značajno promijenilo u odnosu na pretprošlu, recimo, sedmicu pričao je za Bosnainfo.
– Sada mi s pravom na ulici mogu reći “pisac, napiše li se šta” – našalio se Adžović, a onda nastavio u ozbiljnijem tonu.
– Nisam više pisac nego što sam bio ovim prijemom, ali moram priznati da mi prija i da je stvarno čast biti u takvom društvu među ostvarenim književnicima ne samo u BiH i regionu, nego i u čitavom svijetu. Članstvo u Društvo pisaca znači mi i zbog činjenice da je neko prepoznao moj rad, da nije bio badava ovom što sam dosad objavio, iako i da nisam primljen ne bi bilo badava – priznaje Adžović.
I upravo se sljedeće pitaje odnosilo na taj dio. Ko uopće počne pisati da bi dostigao društveni položaj…
– Niko se ja mislim književnošću ne bavi zbog nagrada, ja lično se bavim jer imam unutrašnju potrebu i to pričinjava zadovoljstvo. Nikada nisam ni razmišljao na način, “eh, odoh sada da budem pisac”…
S druge strane, nisam ja samo prisutan ovdje u BiH, smaraju me i crnogorskim piscem, neka moja djela su prevođena na nekoliko svjetskih jezika. Nedavno je “Ogrlica iz Šanliurfe” doživjela američko izdanje, prevođena je osim na engleski i na turski, albanski, očekuje se i francuski prijevod… Osam knjiga je iza mene i sada treba da izađe deveta, biografski roman o Avdi Sidranu.
Ruždija kaže da se uskoro očekuje izdavanje ovoga djela za koje očekuje da bude besteseler.
– Počeo sam u međuvremenu novi roman koji moram završavati, a ovaj o Sidranu je gotov i samo što nije izašao. Biografija Muhameda Filipovića “Tunjo” je knjiga koja će godinama doživljavati nova izdanja, ali za ovu Sidranovu mislim da će od starta biti bestseler. Ne znači to naravno da se radi o knjizi koja obiluje žutilom i tračevima, nego je to zato što je Avdo otkrio dosta stvari koje se o njemu dosad nisu znale. Bit će puno sadržaja o kojima dosad nije govorio, naravno i pikanterija – tvrdi Adžović.
“Šanliurfa” kao lična karta
Nedavni zemljotres u Turskoj, ironijom sudbine, bacio je novo svjetlo na Adžovićev roman “Ogrlica iz Šanliurfe”.
– Ovaj grad doživio je katastrofu u nedavnom zemljotresu i zaista kada se to desilo mnogo sam poruka dobio. Tužno je šta se dogodilo, ali mi je drago da su na mene baš mnogi ljudi pomislili tada. Nekako ovaj roman dođe kao moja lična karta. Kažem, imam iza sebe, evo, već devet knjiga ali po “Šanliurfi” sam najpoznatiji. I ona je imala najbolju internacionalnu percepciju.