Lideri EU su kasno sinoć na samitu u Briselu usvojili zaključke o Bliskom istoku, odbrani i bezbjednosti, migracijama, konkurentnosti, energetici i drugim pitanjima, ali nije postignut dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, dok je izjavu o Ukrajini podržalo 26 od 27 zemalja.
O Zapadnom Balkanu u zaključcima piše da će Unija nastaviti blisku saradnju sa zemljama regiona i da će podržati njihove reformske napore.
„Evropski savjet ostaje posvećen unapređenju postepene integracije između EU i regiona tokom samog procesa proširenja, na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU“, stoji u zaključcima.
Lideri EU su u izjavi o Ukrajini, koju su podržale sve članice osim Mađarske, pozvali na povećanje vojne pomoći Ukrajini i izrazili podršku njenom nastojanju da se pridruži Uniji.
U tekstu se navodi da je važno isporučiti Ukrajini više sistema protivvazdušne odbrane, sisteme protiv dronova i municiju velikog kalibra, kao i da je potrebno podržati njenu odbrambenu industriju i produbiti saradnju i integraciju s evropskom odbrambenom industrijom.
EU će takođe nastaviti da pruža Ukrajini finansijsku pomoć, a ove godine će dati 30,6 milijardi eura, od čega je 10,5 milijardi već isplaćeno.
Unija „ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci putu Ukrajine ka članstvu u EU“, navodi se u dokumentu, uz pohvale reformama koje je zemlja sprovela „u izuzetno zahtjevnim okolnostima“.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je na konferenciji nakon samita da je Ukrajina ispunila uslove i da je zaslužila da otvori prvi klaster u pristupnim pregovorima.
Evropski savjet je pozvao na „potpuni, bezuslovni i hitni prekid vatre“ i apelovao na Rusiju da „pokaže stvarnu političku volju da okonča agresivni rat, pristane na takav prekid vatre i uključi se u smislene pregovore“, navodi se u tekstu.
Takođe se zahtijeva da Savjet EU usvoji novi paket sankcija Rusiji, posebno mjere protiv ruske „flote iz sjenke“ kojom Moskva zaobilazi već uvedene sankcije.
Premijer Slovačke Robert Fico izjavio je u četvrtak da neće podržati sankcije i da će zahtijevati odlaganje glasanja dok se ne riješe zabrinutosti Slovačke u vezi s obustavom isporuka ruskog gasa nakon 2027. godine.
Evropski savjet je u zaključcima o smanjenju energetske zavisnosti istakao važnost sigurnosti snabdijevanja, pristupačnosti i pravne sigurnosti i „rješavanja zabrinutosti država članica u duhu solidarnosti“, kako bi se obezbijedili ekonomski održivi alternativni energetski tranzitni pravci, „posebno imajući u vidu specifičnosti zemalja bez izlaza na more“.
„Evropski savjet poziva Komisiju da podrži države članice kada je riječ o odgovoru na te zabrinutosti i pozdravlja proces o kojem su se dogovorile Komisija i Slovačka, istovremeno pozivajući druge države članice da, prema potrebi, podrže dogovorene ciljeve“, navodi se u tekstu.
Lideri EU su osudili tešku humanitarnu situaciju u Gazi, neprihvatljiv broj civilnih žrtava i veliku glad, pozivajući na hitan prekid vatre i bezuslovno oslobađanje svih talaca.
„Evropski savjet poziva Izrael da u potpunosti ukine blokadu Gaze, da omogući hitan, nesmetan pristup i kontinuiranu distribuciju humanitarne pomoći u Gazi“, piše u zaključcima.
U tekstu se navodi i da Evropski savjet „prima k znanju“ izvještaj u kojem se ističe da postoje znaci da Izrael svojim akcijama u Gazi krši obaveze u vezi s ljudskim pravima iz sporazuma koji reguliše odnose EU i Izraela.
Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta izjavio je na konferenciji da je u Gazi humanitarna situacija katastrofalna i da se krše ljudska prava.
„To je neprihvatljiva situacija. Naši ministri vanjskih poslova će u julu razgovarati o narednim koracima“, rekao je Košta, dodajući da EU u međuvremenu mora da se uključi u otvoren dijalog s Izraelom kako bi se izašlo iz krize.
Evropski savjet je pozdravio prekid vatre u ratu između Izraela i Irana i pozvao na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, ali je istakao da Iranu nikada ne smije biti dozvoljeno da razvije nuklearno oružje.
„EU će nastaviti da doprinosi svim diplomatskim naporima za smanjenje tenzija i postizanje trajnog rješenja za iransko nuklearno pitanje, što se može postići jedino putem pregovora“, poručili su lideri.
U dijelu koji se tiče odbrane i bezbjednosti, navodi se da „Evropa mora postati suverenija, odgovornija za sopstvenu odbranu i bolje opremljena da djeluje i da se suoči s neposrednim i budućim izazovima i prijetnjama autonomno i koordinisano“.
Evropski savjet je istakao potrebu za daljim značajnim povećanjem izdvajanja za evropsku odbranu i bezbjednost, podsjećajući na obavezu koju su zemlje članice EU, koje su i članice NATO-a, preuzele na samitu u Hagu u vezi s povećanjem izdvajanja na pet odsto BDP-a.
Takođe je ukazano na značaj objedinjavanja potražnje, usklađivanja zahtjeva, standardizacije i zajedničkih nabavki, kao i dalje integracije evropskog tržišta odbrane širom Unije.
Prema riječima Košte, potrebno je investirati racionalnije i efikasnije, izgradnjom zajedničkog evropskog odbrambenog sistema koji će odvratiti agresiju.
Evropski savjet je takođe podržao prijedlog Evropske komisije da Bugarska uvede euro 1. januara 2026. godine i pozvao Savjet EU da brzo usvoji relevantne prijedloge Komisije.