”Tražim čistačicu za sobe u Splitu. Šest soba, radi se od 10 sati svaki dan. Četiri do pet sati rada, plata 5000 do 6000 kuna u eurima”, jedan je od oglasa koje je istražio Dnevnik.hr, a na njega ubrzo je stigao i komentar: ”U Labinu i Rapcu 100 kuna jedan sat pa ti vidi računicu”.
– Kreće se od posteljine, pa smeće, ide se u kupatilo i kad imate puno posla, treba vam brzine i vremena. Uz to treba i truda, čovjek se oznoji – pojasnila je proceduru Jolanda Krmpotić, dugogodišnja sobarica u hotelu. – Bez sobarice, kuharice i konobara hotel ne može funkcionisati. Bez mene može, ali bez sobarice ne. Vi radniku trebate dati sve ono što svaki čovjek zaslužuje – ugodnu platu, ugodno radno mjesto, dobru atmosferu”, jasan je bio Domagoj Grgić, direktor hotela.
No, da se ne radi o lakom poslu i da je degradiran, smatra vlasnica preduzeća za čišćenje Ivana Klobučar. Navodi kako se radnici teško nalaze, a svi bi radili na crno. Zasad ima dvije zaposlenice koje čiste urede, zgrade i igraonice, no apartmane više ne.
– Svi misle da znaju čistiti, no nije to baš tako. Uhvatiš se ukoštac kad moraš u četiri apartmana u tri do četiri sata očistiti svaku šoljicu, viljušku, kašiku. Nema, sve mora biti besprijekorno i onda shvatiš, koliko je meni žena reklo – ja ne mogu, ja sam umorna, ja sam na rubu živaca – govori Klobučar.
Neki su se zato okrenuli i stranim radnicima.
– Imamo i iz Nepala radnu snagu, pokazali su se vrlo marljivima, vrlo dobrom radnom snagom – objasnila je Federica Ukušić Rovina, direktorica jednog kampa.
Posao čistača tako je trenutno među 10 najtraženijih zanimanja u Hrvatskoj.
“Prijavljeno je 2550 radnih mjesta za posao čistača, a trenutno je u evidenciji 2680 nezaposlenih osoba koje su se izjasnile da žele raditi kao čistači”, rekla je Ruža Hrga, pomoćnica direktora za Sektor za tržište rada i politike zapošljavanja, dok je od početka godine Sektor za tržište rada i politike izdao 1.100 pozitivnih mišljenja za zapošljavanje stranaca na tim poslovima.