Tužna mi je noć. Zvao si me i ne mogu te odbiti da idemo u grad. ČUDO! Dolaziš po mene u rokerskom fazonu, a ja već tako odjevena. Skakali i bili srećni. Tamo negdje vidim dj-a . Znamo šta smo slušali i uz te muzike heroja, uz koje sam odrasla.
Čuje se se neka tehno muzika. I skakali smo, pa kao šlagom prevrnuti nastavimo mi naš prljavi ples ili naš, tvoj i moj ljubavni ples. Tako je dobro bilo. U glavi su mi heroji, Oktobar, Van gog, Bajaga, EKV, a i sl. Ščepao si me se za ruku i odveo do kola u tamnoj garaži, naslonio na auto i pokidao svaki djelić moje odjeće. Smijali smo se i odvezli u moj stan.
Pustila sam pjesmu, prethodno postavila kameru i snimala je. Pjesma je bila iz vremena heroja, ZGROMIĆU TE JA. Još uvijek taj snimak i do kraja moje ljubavi ga neću baciti.