Grupa tehnoloških kompanija, uključujući Google, Apple, Meta Platforms, Netflix, Amazon i Microsoft, odgovara da bi ‘porez na internet’ potkopao propise EU-a o jednakom tretiranju svih korisnika.
EU je nedavno pokrenuo javne konsultacije o toj temi, a Nizozemska je početkom nedjelje poručila da bi naplata naknade za internet tehnološkim gigantima na kraju pala na leđa potrošača.
Nizozemska vlada naručila je od savetodavne kuće Oxer studiju, koja je pokazala nedostatke takvog ‘poreza’, rekla je u ponedjeljak ministarka ekonomije Miki Adriansens.
„Time bi se kaznili potrošači“, rekla je ministarka, objasnivši da bi se potrošači koji plaćaju pretplatu na telekomunikacione usluge, streaming i video usluge mogli suočiti s većim računima jer bi tehnološke kompanije vjerovatno trošak novog poreza prenijele na korisnike.
Na štetu potrošača
I direktor američkog medijskog giganta Netflix-a upozorio je da bi na kraju štetu najviše pretrpjeli potrošači.
Nova naknada značila bi manja ulaganja u sadržaj i lošije uslove u internet ugovorima, dodao je Peters, koji vrši dužnost izvršnog predsjednika zajedno s Riom Hastingsom.
Novoimenovani izvršni direktor američkog medijskog giganta takođe je naglasio da se troškovi telekoma nisu mijenjali proteklih godina, uprkos skoku saobraćaja podataka.
Evropske telekom kompanije već godinama žele da naplaćuju platforme s brzim prenosom podataka.
Na Svjetskom mobilnom kongresu u Barceloni je istaknuto da pet najvećih internet servisa čini oko 55 procenata saobraćaja podataka, što evropske mrežne operatore košta oko 15 milijardi dolara godišnje.
Peters je pak naglasio da je Netflix razvojem tehnologija streaming-a osigurao efikasniji prenos svojih serija i filmova. Tako je u 2020. godini bila potrebna upola manja brzina prenosa podataka za isti kvalitet slike kao u 2015. godini, prenosi It-mixer.
Besplatan pristup
Netflix je istovremeno telekomunikacionim kompanijama osigurao besplatan pristup sopstvenoj mreži u koju je uložio više od milijardu dolara, rekao je Piters.
Istakao je i da je Netflix u proteklih pet godina u proizvodnju sadržaja uložio više od 60 milijardi dolara i dodao da bi i medijske kompanije mogle od telekom operatera da traže da plaćaju pristup sadržaju.
„Ali, mi to ne tražimo“, dodao je.
Debata o tome da li će tehnološkim gigantima naplatiti brzi pristup internetu još uvijek traje i jasno je da će konačna odluka imati uticaja na potrošače. Neophodno je da Evropska unija i sve njene članice uzmu u obzir potencijalne implikacije takvog poreza prije nego što donesu odluku. Štaviše, sve uključene strane treba da obezbijede da sve primenjene politike budu pravedne i da ne kažnjavaju potrošače, javlja Hrportfolio.