Pjevač je priznao i da je morao da pristane na očev embargo, što je bilo i logično jer je u to vrijeme još uvek bio maloljetan.
-Kada sam imao nepunih 17 godina, raspisan je bio konkurs za festival „Mikrofon je vaš“. Tada sam zakasnio na audiciju, ali je moj otac, zahvaljujući tome što je bio najpismeniji među Romima, sredio da ipak učestvujem jer je donio 1.000 potpisa. Pobijedio sam tada, bila je to 1967. godina. Dobio sam statuu Zlatno pero, a glavna nagrada je bila ploča snimljena za Radio-televiziju Beograd – ispričao je Muharem.
Serbezovski očeve reči pamti i danas, a zahvaljujući njima je postao regionalna zvijezda.
-Uskoro smo krenuli da probamo, a kada je moj otac, sa kojim se nisam često viđao, rekao: „Čuo sam da probaš. Na kom jeziku pjevaš?“ Rekao sam: „Na ciganskom!“ Zbunio sam se, pomislio sam da li treba da pjevam na makedonskom, međutim, on je negodovao! Rekao mi je da moram da pjevam na srpskom, da ću tako biti omiljen širom Jugoslavije i da ću tako postati zvijezda. I tako je bilo. Iz mahale sam postao popularan. Iz mahale sam osvojio Jugoslaviju – rekao je Muharem za Informer.