Ekipa Anadolu je ovog vikenda posjetila treću berzu ploča “Vinil fest” u Nišu na kojoj su se okupili izlagači iz Srbije, Austrije, Crne Gore i Severne Makedonije i privukli različite generacije ljubitelja raznovrsnih muzičkih žanrova.
Izlagači su posetiocima predstavili hiljade primeraka svjetske i domaće diskografije, od klasičnog jazza, preko ex-Yu scene do limitiranih izdanja savremene produkcije. Zavisno od starosti, očuvanosti i drugih specifičnosti ploče, cijene se kreću od nekoliko hiljada dinara do više stotina eura.
Organizator “Vinil festa” je kolekcionar ploča i di-džej Zoran Cekić Ceka koji u svojoj kolekciji, koju gradi od 18. godine, raspolaže hiljadama ploča. Kao željeni primjerak izdvaja originalno izdanje prvog albuma “Rage Against The Machine”.
“U odnosu na druge nosače zvuka, vinil je mnogo prirodniji, drži pažnju, moju generaciju vraća u neka srećnija vremena. Kada nabavim neku ploču, a imao sam je nekad, tačno znam u koje vrijeme sam je slušao, za šta me vezuje, a za CD me ne vezuje ništa”, kaže Ceka.
Ideju o “Vinil festu” osmislio je sa svojim prijateljima pre pet godina, a ovogodišnje treće izdanje popunilo je kapacitet Komuna gastro bara.
“Odziv je fenomenalan, jer je sve popunjeno bilo još prije dva mjeseca kad smo i najavili berzu. Da prostor dozvoljava, imali bismo bar trideset izlagača iz regiona”, govori Ceka.
Među izlagačima je Boris Burić iz Podgorice, predstavnik NVO Montenegro Records, koji za sebe kaže da je u pločama cijeli život. “Zarazio” se devedesetih, nakon što je njegova majka na kredit kupila mini-liniju s gramofonom.
“Toliko dugo i odavno postoji ta strast da mi više ne znamo da li je to prije dvadeset, trideset ili četrdeset godina. Nekad sam imao oko tri i po hiljade ploča, sad je to spalo na pristojnih hiljadu do hiljadu i dvjesta, ali samo albuma, naslova i izvođača koje baš volim ili za koje smatram da su vredni. Mi u Crnoj Gori volimo Miladina Šobića pa sam sad i nabavio jedan od tih primeraka, Perper grupa… Svaka sredina ima nešto svoje specifično, kao što je niška scena. Moramo spomenuti Lutajuća srca, Galiju, Kerber, puno dobrih grupa”, govori Boris.
Na pitanje zašto njegova zaljubljenost u vinil tako dugo traje, odgovara da je to jedan od najkvalitetnijih nosača zvuka i da uz dobre uređaje dobije i najbolju reprodukciju.
“U digitalnoj eri je jednostavnije i lakše doći do muzike, jer se sve može spakovati na manje formate, fleške, memorije, u kompjutere, ali je time to otuđilo slušaoca jer nećete tražiti određenu pjesmu ili album ako imate više desetina hiljada pesama i albuma. A ovde se radi o fizičkom kontaktu sa albumom. Ako bih slušao Majkla Džeksona, ja ću određeni album izvući iz kolekcije, staviću tu ploču, pregledaću, vidjeću koje je izdanje, šta se nalazi na omotu, pročitaću nešto. Taj odnos prema albumu ili određenoj pjesmi mnogo je bliži nego u digitalnom formatu. Nije sve na tome da se klikne, nego da budemo malo upoznati sa detaljima”, objašnjava Boris.
Berze poput “Vinil festa” značajne su što kolekcionari, osim ploča, razmenjuju iskustvo i znanje, a Borisa posebno raduje priključivanje mlađih “kolega”, poput Nikole Jovanovića iz Kruševca.
Nikola za svoju vršnjake kaže da se retko interesuju za muziku uopšte, a još manje za gramofonske ploče.
“Ljudi koji se opredijele da slušaju muziku sa vinila drugačije doživaljvaju muziku. Logično, ako dajete novac za muziku koju možete slušati besplatno, onda ste poseban pasionarani slušalac muzike”, kaže Nikola.
Tajnu analognog zvuka otkrio je prije pet-šest godina i kaže da je to sada za njega strast s kojom više nema nazad.
“Prijatelj iz Niša doneo je rijedak primjerak grupe Smak potpisan od svih članova benda u neverovatnom stanju, što je vrlo rijetko, tako da dostiže i visoke cijene. Naravno, uvijek se nađu i popularna izdanja. Najviše se traži novi val, kod nas Azra, Haustor, Zabranjeno pušenje, osamdesete godine. To uglavnom traže mladi. Mada se dobro prodaju i Taylor Swift, Lana Del Ray”, govori Nikola.
Petra Pančić koja je posetila berzu prelistava omote u nadi da pronađe omiljenu kompilaciju koju bi ponijela kući.
“Kod kuće volim da slušam ex-Yu ploče, to mi je onako najljepše i htela bih da kupim jednu, samo ne znam i dalje koju, trenutno je veliki izbor. Ta emocija slušanja ploče je drugačija i taj osjećaj kad pustiš ploču… Nije isto kao s YouTubeom”, kaže Petra.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.