Kusturica je rekao da mu je ispočetka bilo teško da definiše Handkea i da je, čitajući njegove knjige, shvatio da je piščevo glavno inspirativno područje bila filozofija Fridriha Ničea, s tom razlikom da Handke veruje u Boga i ide u pravoslavnu crkvu.
“Siguran sam da bi i Niče danas, da je vaskrsao, tražio Boga. Vjerujem zbog svoje plemenitosti i patnje kroz koju je prolazio u životu da bi se vratio korijenima religije na koju je udario”, naveo je Kusturica.
On je naglasio da knjiga, koju je objavila Srpska književna zadruga ima tri toka – jedan putopisni, drugi je izmišljen Handkeov prelazak na žici preko Drine, a treći je piščev put u Stokholm da primi Nobelovu nagradu za književnost, prenosi RTV.
“Kontroverze koje nosi nisu samo političke već i moralističke. Pišući literaturu se priklonio jednom narodu koji je bio ponižen, a nije zaslužio”, rekao je reditelj.
Prema njegovim riječima, Handke nikad nije pripadao nijednom pokretu, ali je ostao dosljedan svojoj literaturi i to je bio svojevrsni “hod po žici”.
Upitan iz publike zašto u knjizi Handke pada sa žice u Drinu kod Starog Broda, Kusturica je rekao da su ustaše Jure Francetića tu, što zaklali, što pobili 6.220 srpskih civila, dok kasnije rukovodioci jugoslovenskih republika nisu ni znali da to mjesto postoji.
“Handke u trenutku kada padne u Drinu odmah iza toga dobije Nobelovu nagradu. A vrata Starog Broda su vrata jednog od najvećih stratišta u BiH tokom Drugog svjetskog rata”, rekao je Kusturica.
On je rekao i da je napisao ovu knjigu u potrebi da se izbori sa “psihološkim terorom koji je zavladao planetom od početka kovid pandemije”.
“Ja sam u književnosti upao kao i svi koji srljaju u film, pa ispade da svak` može da napravi film, pa što i ja na bih napisao neku knjigu. Knjigu je bilo teško napisati, ali se lako čita”, rekao je reditelj