Pa, ko zapravo zadržava najviše od onoga što zaradi? Osvrćemo se konkretno na Evropu.
Ova infografika rangira bruto i neto zarade dvostruko zaposlenih porodica u Evropi sa dvoje izdržavanih članova i prikazuje uticaj poreza i socijalnih doprinosa u 2024. godini.
Podaci dolaze od Eurostata, a prenio ih je Euronews. Nisu prilagođeni inflaciji ili lokalnim troškovima života. Neto prihod uključuje povraćaj poreza i porodične naknade.
Zemlje sa najvećim prihodima u Evropi
Porodice sa dvostrukim prihodima u Švajcarskoj imale su najveći bruto prihod u Evropi – preko 208.000 evra u 2024. godini.
Zapanjujuće je da su uspjele da zadrže čak 86 odsto tog iznosa, što je jedna od najviših neto stopa zadržavanja na kontinentu. To znači da im je neto prihod iznosio 178.553 eura, daleko više od većine evropskih zemalja.
Iako su porezi na dohodak relativno visoki, švajcarske porodice takođe imaju obavezu plaćanja doprinosa za zdravstvenu zaštitu i penzioni fond, što značajno smanjuje njihov oporezivi dohodak.
Takođe, sistem podrške porodicama je snažan: uključuje mjesečne naknade po djetetu, subvencije za vrtiće i poreske olakšice za troškove čuvanja djece – što dodatno povećava neto prihod (tj. novac koji ostaje nakon svih odbitaka).
Slično, Holandija se nalazi na petom mjestu po bruto prihodima, ali porodice tamo zadržavaju 77 odsto nakon odbitaka.
Za poređenje, holandske porodice su kući donijele više od 101.000 evra, ostavivši iza sebe i veće ekonomije poput Njemačke, Francuske i Italije.
Istočna Evropa i porezi
Zemlje poput Rumunije i Litvanije pokazuju veliki kontrast u odnosu na Zapadnu Evropu.
Rumunske porodice su zarađivale nešto više od 40.000 evra, ali su kući donosile samo 26.766 evra, što je tek 67 odsto bruto plate.
Litvanija je na sličnom nivou, s gubitkom od oko trećine zarade kroz poreze.
Zanimljivo je da obje zemlje imaju jedinstvenu stopu poreza na dohodak (flat rate). Zašto je to važno?
Analiza MMF-a o poreskoj redistribuciji daje odgovor – u zemljama poput Rumunije i Litvanije poreski i transferni sistemi ne uspijevaju efikasno da redistribuiraju bogatstvo niti da smanje siromaštvo.
U nekim slučajevima čak ga pogoršavaju, jer siromašniji građani plaćaju poreze (naročito jedinstvene i indirektne), koji premašuju ono što dobiju od države.
To pokazuje kako manje progresivni poreski sistemi i slabi socijalni programi mogu zapravo dodatno opteretiti porodice sa nižim prihodima – posebno u Istočnoj Evropi. Bankar/Euronews