Radović je u intervjuu agenciji Mina-business kazala da je ponosna na sve pokazatelje bankarskog sektora, koji su u konstantnom usponu.
“Sve ključne bilansne pozicije su na kraju marta ove godine zabilježile vrlo snažan rast na godišnjem nivou. Aktiva banaka je na nivou od 7,18 milijardi eura, što je rast od preko osam odsto, dok su krediti i potraživanja na 4,9 milijardi, što je rast od 14 odsto. To sve govori o vrlo snažnoj kreditnoj aktivnosti i povjerenju u crnogorski bankarski sistem”, ocijenila je Radović.
U segmentu nekvalitetnih kredita, kako je navela, bilježi se vrlo značajan pad i oni su danas na 3,16 odsto, što je najniži istorijski pokazatelj, pogotovo u uslovima rastuće neizvjesnosti.
“Depoziti su na nivou od 5,63 milijarde eura, dok kapital banaka bilježi povećanje od punih 13 odsto i na nivou je od 926 miliona eura”, dodala je Radović.
Ona je naglasila i da je kapitalna adekvatnost na izrazito viskom nivou, 19,6 odsto, dok je zakonski prag osam odsto.
“Vjerujem da su ovi pokazatelji finansijskog zdravlja crnogorskog bankarskog sistema vrlo ohrabrajući i da su oni vrlo snažan osnov za podršku daljem ekonomskom rastu Crne Gore”, poručila je Radović.
Na pitanje da li je primjetan rast kreditne aktivnosti i koji sektori najviše traže kredite, Radović je odgovorila da gledajući prvi kvartal, bruto krediti i potraživanja dostižu nivo od 4,86 milijardi eura, što je povećanje od gotovo 600 miliona, odnosno 14 odsto u odnosu na uporedni period prethodne godine.
“Kada pogledamo novoodobrene kredite, imamo čak preko 500 miliona eura više novoodobrenih kredita, što je rast od 37 odsto u odnosu na uporodni kvartal prethodne godine. To znači da je kreditni rast vrlo intenzivan i konstantan, a struktura tražnje takva da fizička lica čine preko 42 odsto”, saopštila je Radović.
Kada su u pitanju preduzeća, koja čine 39 odsto, izdvajaju se tri najznačajnije kategorije – trgovina koja učestvuje sa četvrtinom finansiranih aktivnosti, potom turizam i ugostiteljstvo sa nekih 16 odsto i građevinarstvo sa 13 odsto.
“To pokazuje da banke vrlo aktivno podržavaju ključne sektore ekonomske aktivnosti, koji su osnov za ekonomski rast Crne Gore”, rekla je Radović.
Kada je riječ o štednji i depozitima, Radović je objasnila da situacija nije značajno promijenjena u odnosu na prethodni period.
Povjerenje u bankarski sektor
“Stanovništvo ima povećani nivo štednje, koji je viši u odnosu na prethodnu godinu oko 275 miliona eura, dok dodatnih 22 miliona bilježimo kada su u pitanju preduzeća. Kada govorimo o strukturi, depoziti stanovništa predstavljuju 52 odsto, a preduzeća oko 48 odsto”, precizirala je Radović.
Prema njenim riječima, za CBCG su svi ti pokazatelji vrlo jasan signal da postoji snažno povjerenje u crnogorski bankarski sektor.
Na pitanje kakav je nivo kamata i postoji li prostor za njihovo snižavanje, Radović je odgovorila da kretanje kamatnih stopa u svakoj ekonomiji reflektuje njihovo kretanje kako na međunarodnom, tako i na domaćem tržištu.
CBCG, kako je objasnila, ne može uticati direktno na kamatne stope, ali može sprovoditi niz aktivnosti – kreirati kvalitetan ambijent, sprovoditi finansijsku pismenost i osmisliti aplikacije koje građanima omogućavaju da u svakom momentu porede ključne bankarske parametre za svaku kategoriju proizvoda.
Ona je istakla i aktivnu ulogu CBCG u novom Zakonu o potrošačkim kreditima, koji definiše da kamatne stope na kredite stanovništvu ne mogu premašiti 200 odsto prosječne kamatne stope u kreditnom registru, što će biti značajan element snižavanja kamatnih stopa, posebno za najrizičnije kategorije građana.
Radović je ocijenila da ohrabruje trend pada kamatnih stopa.
“U prvom kvartalu mog mandata imali smo prosječno ponderisane efektivne kamatne stope za stanovništvo na nivou od 8,79 odsto. One se danas nalaze na nivou od 6,98 odsto. Bilježimo pad od 181 bazni poen, a za preduzeća čak 90 baznih poena. Vjerujem da je to jedan vrlo snažan pokazatelj i tu treba pohvaliti i crnogorske banke, zato što su vrlo aktivno odreagovale na apel CBCG iz marta prošle godine da se krene u pravcu smanjenja kamatnih stopa za stanovništvo”, dodala je Radović.
Prostor za smanjenje kamata, kako je ocijenila, postoji, a takođe vjeruje da ćemo svjedočiti jednom nastavku kvalitetnog trenda naniže, pogotovo sa svim reformama koje se sprovode.
Radović je, govoreći o benefitima pristupanja Crne Gore Jedinstvenom sistemu plaćanja u eurima (SEPA), posebno naglasila jeftinije, pristupačnije i značajno brže transakcije, koje će za građane i privredu zvanično biti omogućene od 6. oktobra.
“CBCG se kroz ovu aktivnost svjesno odrekla onoga što je funkcionisanje crnogorskog platnog prometa, čiji je operater bila. I pored toga što ćemo od momenta implementacije SEPA na godišnjem nivou imati tri miliona manje prihoda, ovo je velika investicija u crnogorski ekonomski razvoj”, ocijenila je Radović.
Ona je sve to ilustrovala na primjeru građanina, kojem je na hiljadu eura transakcije, prosječna naknada banke iznosila oko 60 EUR, a transakcija se realizovala u roku do pet dana. Ulaskom u SEPA, naknada će iznositi manje od pet eura, a transakcija će se izvršiti istog dana.
Implementacija SEPA
Kada je u pitanju privreda, za isti iznos, naknada je 70 eura, a rok izvršenja četiri dana. Ulaskom u SEPA, izvršenje će biti istog dana, sa 12 puta nižom cijenom transakcije.
“Kada pogledamo efekte za crnogorsku privredu, već u prvoj godini implementacije SEPA govorimo o direktnim i indirektnim uštedama koji su reda veličine preko 130 miliona eura, što je vrlo značajno”, precizirala je Radović.
Ona je kazala i da je ponosna što je CBCG implementirala savremeni međunarodni standard za razmjenu podataka u platnom prometu – ISO 20022 i što će već od 20. maja banke i CBCG sve transakcije za potrebe države obavljati isključivo u tom formatu.
Na pitanje da li su crnogorske banke spremne za punu primjenu SEPA, Radović je odgovorila da su sa njima aktivno sarađivali i da je potpuno izvjesno da će svih 11 crnogorskih banaka biti spremno za transakcije u oktobru.
“Već 54 odsto crnogorskog tržišta, među kojima tri sistemske banke, su već predale aplikacije Evropskom savjetu za plaćanje (EPC), kao što je to uradila i CBCG. Svi smo dobili pozitivan feedback i zeleno svjetlo. Za sve ostale banke, koje još nijesu predale aplikacije, očekuje se da će ih predati najkasnije do 15. maja”, saopštila je Radović.
Ona je objasnila da će sve to, na neki način, pogoditi crnogorski bankarski sistem, u smislu da će preko 10,5 miliona biti efekat smanjenja naknada od implementacije SEPA.
“Međutim, to je takođe jedna dobra prilika da pokažemo da smo spremni za punu tržišnu utakmicu u evropskom prostoru. Ulaskom 11 crnogorskih banaka u ligu od preko tri hiljade evropskih banaka, koje posluju pod okriljem Evropskog savijeta za plaćanje, je zaista jedan vrlo važan signal crnogorske ekonomske spremnosti i integrisanosti u evropski finansijski ekosistem”, smatra Radović.
Pored SEPA, još jedan projekat koji CBCG sprovodi u cilju približavanja Crne Gore evropskoj infrastrukturi za instant plaćanja, je i TIPS klon, koji bi trebalo da zaživi od sredine naredne godine.
Ovaj projekat će omogućiti crnogorskoj privredi i građanima da transakcije obavljaju u roku od svega nekoliko sekundi i to 24/7.
Neki od benefita ogledaju se u snižavanju transakcionih troškova, ubrzanju aktivnosti, većoj likvidnosti privrede i lakoći poslovanja.
Sumirajući značaj modernizacije svih ovih platnih sistema, Radović je kazala da će oni doprinijeti povećanju prihoda po stanovniku, poboljšanju životnog standarda i većem stepenu ekonomske konvergencije s EU.
Privlačenje stranih investicija
Efekte će osjetiti i država, u smislu privlačenja stranih investicija i povećane konkurentnosti ekonomije.
“CBCG je nedavno uradila analizu koja je pokazala da će već u prvoj godini implementacije SEPA, TIPS-a i ISO 20022, biti ostvareno dodatnih 160 miliona ušteda za crnogorsku ekonomiju, što je ekvivalent od 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Za desetogodišnji period, govorimo o povećanju dohotka sa sadašnjih 11 hiljada EUR po stanovniku, na 13,5 hiljada EUR, što je veliki iskorak”, smatra Radović.
Radović je nedavno prisustvovala proljećnim sastancima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svjetske banke (SB) u Vašingtonu, gdje je Crna Gora dobila značajne pohvale na račun reformi koje se sprovode i svih napora u regulatornom smislu, a u kontekstu zataranja poglavlja do kraja naredne godine, sa perspektivom punopravnog članstva u EU 2028.
Pohvale su upućene i za modernizaciju platnih sistema, što predstavlja korak više, odnosno integraciju u jedinstveno evropsko tržište.
“Poruke sa ključnih adresa su da je Crna Gora trasirala svoj razvoj u pravom smjeru, ali da je potrebno uložiti dodatne napore u pravcu strukturnih reformi”, rekla je Radović.