„Količina gasa koju je Gazprom obezbjedio za tranzit u Moldaviju preko Ukrajine veća je od fizičke količine koja je prešla granicu Ukrajine i Moldavije“, saopštio je Gazprom u saopštenju i dodao da će „od ponedeljka, 28. novembra, početi da smanjuje snabdijevanje gasom ako se nastavi poremećaj u tranzitu gasa kroz Ukrajinu za kupce u Moldaviji”.
Podsjetimo, ukrajinski gasovod je posljednji preostali gasovod kojim ruski gas i dalje stiže u zapadnu Evropu nakon što je Gazprom prekinuo snabdijevanje gasovoda Sjeverni tok 1. Ukrajina je negirala da blokira isporuke gasa, rekavši da je sav dogovoreni gas do Moldavije uredno prebačen.
“Strateška” smanjenjaBirol kaže da veruje da su nedavna ruska smanjenja isporuke gasa „strateška”.
Smanjena isporuka otežava evropskim zemljama da popune skladišta gasa.
“Ne bih isključio mogućnost da Rusija nastavlja da pronalazi različite probleme tu i tamo, i da nastavlja da pronalazi izgovore za dalje smanjenje isporuke gasa Evropi, a možda čak i da je potpuno prekine”, rekao je izvršni direktor Međunarodne energetske agencije Fatih Birol za BBC.
Prošle nedelje je protok prirodnog gasa kroz Sjeverni tok 1, jedan od glavnih gasovoda iz Rusije u Evropu, iznosio samo 40 odsto kapaciteta.
Mnogi stručnjaci su skeptični prema ruskom objašnjenju da je to uzrokovano „tehničkim problemima”.
Širom Evrope i dalje se prijavljuju nedostaci u snabdjevanju gasom.
U petak je italijanska energetska kompanija Eni saopštila da je dobila samo polovinu gasa koji je očekivala od ruskog gasnog giganta Gazproma, koji je pod kontrolom države, dok su Slovačka i Austrija takođe prijavile pad.
Francuska kaže da nije dobijala ruski gas iz Njemačke od 15. juna, dok su Poljskoj, Bugarskoj, Finskoj, Danskoj i Nizozemskoj obustavljene isporuke ruskog gasa nakon što su odbile da plate u ruskim rubljama.
Cijena gasa u Evropi je 21. decembra 2021. godine prvi put u historiji premašila 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara, dok je 7. marta 2022. godine dostigla skoro 3.900 dolara.
Posljednjih dana cijena gasa varira od 1.000 do 1.300 dolara za hiljadu kubnih metara.
„Naš proizvod, naša pravila. Mi ne igramo po pravilima koja nismo ni kreirali”, rekao je ranije generalni direktor Gazproma Aleksej Miler.
Prošlog mjeseca evropske zemlje su se saglasile da pokušaju da se zaštite od nestabilnosti cijena gasa punjenjem sopstvenih skladišta.
Zajednički su se obavezali da će dostići najmanje 80 odsto kapaciteta do novembra, a najnoviji podaci pokazuju da su oni na oko 55 odsto.
Birol je rekao da trenutna gasna kriza sada opravdava hitne kratkoročne mjere za smanjenje potražnje, kao što je povećanje upotrebe elektrana na ugalj i, ako je moguće, produženje vijeka trajanja nuklearnih elektrana.
Ako bi došlo do potpunog prekida isporuke ruskog gasa, kaže on, možda će biti potrebne drastične mjere.
„Ne isključujem mogućnost da će Evropi biti potrebna planska redukcija gasa”, kaže gospodin Birol.
„Ne kažem da je ovo osnovni scenario, ali gledajući posljednjih nekoliko mjeseci, ako ne i nekoliko godina, iskustva koja smo imali sa Rusijom kao energetskim partnerom, ovo je scenario koji za sada ne možemo olako da isključimo”.