Od prvih dana ovog ljeta strogi nam je centar grada postao mjesto za “što luđe to bolje”, pa se (većinom) mladi turisti zabavljaju radeći zvizdarije. Jedni povraćaju po svakome kantunu, drugi ga zapi***aju, šutaju smeće, šutaju sami sebe, urliču, tuku se, spavaju po portunima, po kaletama… Sodoma i Gomora.
I onda se, odjednom, pojavio i On. Brico. Donio stoličicu u Marmontovu, posjeo prvu mušteriju i makazama i mašinicom učinio mu frizuru.
Vratimo se na onaj jogurt s početka – Splićani su bili zgroženi. Koji cirkus! Hoće li nam i zube vaditi na ulici – pitali se mnogi. A onda navratili i komunalci i meštru naplatili kaznu.
A priča je, dragi naši, daleko od toga, priča o Brici je toliko otkačeno dobra i topla da je šteta ne podijeliti.
“Bio sam domaćin mom slovenskom kolegi Edisu Osmanoviću, koji po evropskim gradovima održava edukacije za frizere, a nakon toga izađe na ulicu i šiša. Šiša zato što to voli, šta u tome gušta, ne zato što mu treba novaca” tako će nam, direktno u glavu, splitski meštar Siniša Šunjić.
“Edis je šišao na ulicama Beča, Berlina, Praga, Budimpešte, Los Anđelesa, Las Vegasa, samo ga je u Splitu “klepilo”. U Sarajevu su o njemu reportažu na nacionalnoj televiziji napravili koliko im je taj njegov čin bio simpatičan” veli splitski brico.
“Sam sebi postavljam izazove, jer želim mladima kazati kako kada imaju znanje mogu preživjeti bilo gdje” dodaje Edis.
Vrsni meštar frizure u Sloveniji je vlasnik cijelog niza brijačnica, glasi za najboljega u “Deželi”, ali je po vlastitome izboru pomalo avanturistički nastrojen, voli slobodu, a putovanja svijetom su sloboda u svom najčistijem obliku.
“Evo, juče smo na trajektu šišali ljude po istome principu, jer nam je to gušt. Kapetan nam je donio metlu i škovaceru i to je sve. Svi su guštali, mi s njima, ljudi se okupili, to je dobra energija” veli nam Siniša.
Potom je dodao:
“Činjenica da smo stavljeni u istu kategoriju sa onima koji po gradu rade nered mi je bila mučna, jer mi smo samo željeli učiniti nešto korisno, zabaviti ljude oko nas i zabaviti se sami uostalom! Ja resprektiram naš grad, znam da nismo bili u Marmontovoj ‘po zakonu’, ali nikakvih loših namjera nije bilo, ni u primisli!”
Komunalni redari su bili jako ljubazni, fer i korektni, “ljudi rade svoj posal”, kazna nije bila baš previsoka, ali ovi zaljubljenici u svoj zanat su ipak ostali malo razočarani.
“Kod nas je uvijek sve kontra, nije lako izaći iz svoje konfor zone, iz brijačnice u našem slučaju, i izaći na ulicu među ljude. Nije lako, ali je gušt i opet bi ponovio” iskren je brico, navodi “Slobodna Dalmacija”.
Da bi zadovoljio formu, priznaje nam, razmisliti će o traženju dozvole za uličnoga zabavljača…