Inače, Džeo Hru je već ranije snimio nekoliko narodnih pjesama. “Amedina”, “Svadba” koju je snimio u duetu sa Hasibom Agić… samo su neke od njih.
Naravno, uz poslovne obaveze, nađe i vremena da obiđe znamenutosti glavnog grada Bosne i Hercegovine, svrati do koleginice Branke Sovrlić…
-Za one koji dođu u Sarajevo a ne svratiti u restoran Branke Sovrlić na Baščaršiji može se reći da u Sarajevu uopšte nisu bili, kaže Džemo Hru. Kao neko ko je duže vrmena na estradi od nje se mogu čuti dobri savjeti kako na najbolji način koračati i opstati u nemirnim estradnim vodama. Imati takvu osobu za prijatelja pravo je bogatstvo.
-Ljude danas zanimaju gluposti te se do značajnije medijske i svake druge pažnje teško može doći poštenim i dobrim radom, rerzignirano govori Džemo Hru komentarišući aktuelnu estradnuu scenu. Mladima se serviraju nekakve drugačije vrijednosti. Razni rialiti projekti i tehnika ih “uče” kako je kul biti kao neki od onih koji nam sa ekranama, svoja devijantna ponašanja, pokušavaju “prodati” kao nešto što jevrijedno pažnje. Zbog klika i trenutne popularnosti ne biraju se sredstva. Zaboravlja se ono da je stid nešto najljepše što čovjek može da ima. Ovisnost o tehnici nije dobra za zdravo odrastanje. Rialiti projekti mladima nameću pogrešne uzore. I sami autori se prilagođavaju tim trendovima pa u tekstovima nisu rijetke teme vezane za seks, alkohol, drogu… Sebe ne mogu vidjeti u tome da budem dio nekog takvog projekta. Za popularnošću žude neke nedovršene ličnosti. Zavladala je neka muzička nekultura, instant i “selfi… Neko izgovori rečenicu: “Dragi gledaoci, sutra će padati kiša, pa ponesite svoje kišobrane” i dobije deset naslovnih strana i intervjua. To je nepravda u odnosu na prave i vrijedne osobe koje nemaju “nekog svog” na radiju, televiziji ili nekom drugom sredstvu informisanja. Možeš da pjevaš ko Pavaroti, ali ako nemaš novac u džepu ili nekog da te “pogura” sve ti je džaba. Kada u sredstvima informisanja, na mjesta muzičkih urednika, dođu kompetentni ljudi možda će i kvalitet doći do izražaja. Naša tradicionalna pjesma sevdalinka našla se na UNESCO-voj listi nematerijalnog kulturnog blaga. Međutim, nikako da se, značajnije, nađe u programima našijh Javnih servisa.