Kako je rekao Dragomir koji je beskućnik, za dokumentarni serijal Crvenog krsta “Priča bez krova” da ga rijetko ko pita kako je.
– Što se tiče situacije, sreća što je lijepo vrijeme, pa može da se izdrži nekako. Ali kad počne da duva oko 3, mršava situacija – rekao je Dragomir.
Postoji privremeni centar za beskućnike u Lominoj ulici, koji je Dragomir pomenuo.
– Onaj momčić dole u Lominoj je izuzetan. Stvarno me respektuje. Kad god sam došao da se okupam, presvučem, nikad nisam imao nikakav problem. Svi drugi moraju da sačekaju, a ja imam malo autoriteta – dodao je Dragomir.
Kako je naglasio svi su izuzetni, a isto tako ima poštovanje bez obzira na to što sam beskućnik.
– Kad je neko pristojan, za mene nije teško razgovarati sa ljudima. Oči su ogledalo duše. Završio sam Еkonomski fakultet. Radio sam 25 godina u struci. Radio sam u beogradskom Centropromu. Držao sam zapad i istok dole, počev od Delhija, do gore ne znam čega. Kada gubite sve, niko vas više ne vidi. Kao ni kolege – rekao je Dragomir.
Najstrašnije mjesto na kom je Dragomir prenoćio je ispod mosta.
– To je bilo ispod mosta dok se nisam adaptirao, kada sam se adaptirao onda je već bila druga priča. Ja se rijetko žalim, ja samo mogu reći hvala Crvenom krstu što mi pomaže i to je sve. Ja jesam na dnu, na marginama, ali to ne znači da treba da sputavam nekoga. Strašni su i glad i zima, a kada ne sakupim dovoljno sekundarnih sirovina i kada nemam ni 3 KM da se prehranim onda, ništa. Ne znam šta bih mogao reći, a ne zaplakati – rekao je Dragomir, piše Mondo.