Badnji dan počinje rano ujutru sječenjem badnjaka koji se sa prvim mrakom unosi u kuću, a osim toga, obeležava se liturgijama i okupljanjem porodice za posnom trpezom. Nazvan je po sečenoj grani hrasta badnjaku, svetom drvetu Slovena. To je posljednji dan božićnog posta, kojim se vjernici pripremaju za proslavu Božića kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni ne samo zato što dolaze jedan poslije drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta njih izgubilo ili zaboravilo, u različitim krajevima običaji se umeju razlikovati u nekim elementima, ali i pored toga ipak postoji dosta zajedničkih običaja koji su vrlo slični. Jedan od njih je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna, ali i slama čime se prinosi žrtva duhu Hrista koji je rođen na slami.
Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje svečani trenutak rođenja Hristovog.
Prema vjerovanjima, na Badnji dan ništa ne treba da se iznosi iz kuće.
Običaji koji se vezuju za Badnji dan
Mak valja jesti na Badnji dan, jer se vjeruje da će donijeti mnogo novca onima koji ga jedu.
Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.
Ne valja na Božić čovjek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cijele godine.
Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju cijeli orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.
Poslije večeri na Badnje veče se svi cjelivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.
Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cijele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.
Na badnje veče ko prvi vidi pregoreli badnjak, prvi će da vidi tele kada se oteli krava.
Od Badnje večeri voda od voćke, stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od Badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa.
Žar od badnjaka se čuva zbog besnila, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne.
Šumke od badnjaka stavljaju se u odžak da odstoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu, piše Krstarica.