Brzo skeniranje kod veterinara i izgubljeni kućni ljubimac može biti vraćen vlasniku, jer veterinar sve što treba da zna o njemu vidi na ekranu.
Milioni kućnih ljubimaca imaju mikročipove kako bi mogli da ih vrate kući ako se izgube. Ogrlica i oznaka sa brojem telefona vlasnika mogu biti najlakši način da se izgubljeni mezimac vrati, ali ogrlice mogu da skliznu ili da se izgube- a mikročip ne može i to je njegova osnovna prednost. Ipak, postoje i druge opasnosti u pogledu hakovanja podataka u eri munjevitog razvoja tehnologija.
Mikročipovi pomažu skloništima za životinje da vrate izgubljene ljubimceMikročipovi bi trebalo da pomognu izgubljenim ljubimcima da se ponovo spoje sa svojim vlasnicima, ali da li zaista funkcionišu? U studiji iz 2009. godine sprovedenoj na 53 skloništa za životinje, istraživači sa Državnog univerziteta Ohaja otkrili su da su psi sa mikročipovima 2,4 puta vjerovatnije vraćeni svojim vlasnicima, a čipovane mačke su čak 21,4 puta vjerovatnije. To je ogromna razlika.
Mikročipovi su veličine zrna rižeMikročip je sićušni čip u staklenom cilindru. Koristeći iglu, implantira se između lopatica mačke ili psa. Proces je sličan davanju vakcine — ljubimac ne mora da prođe kroz anesteziju i proces traje samo nekoliko sekundi. U roku od 24 sata, potkožno tkivo ljubimca će se vezati za mikročip, držeći ga na mjestu. Veoma je rijetko da mikročip migrira u druge djelove tijela, a ovaj način obilježavanja je veoma bezbjedan. Britansko udruženje malih veterinara prati izvještaje o neželjenim reakcijama na mikročipove, a od 1996. godine prijavljeno je samo 391 neželjena reakcija kod preko četiri miliona mikročipovanih životinja.
Mikročipovi sadrže registracioni brojMikročipovi ne čuvaju nikakve informacije i ne mogu vam pomoći da pratite svog ljubimca kao što bi to mogao GPS. Mikročipovi čak nemaju ni baterije. Kada se skener mikročipa pređe preko kućnog ljubimca, mikročip emituje frekvenciju – tačna frekvencija zavisi od marke. Skener „čita” broj na mikročipu, a zatim može da se potraži broj mikročipa u bazi podataka kako bi dobio kontakt informacije vlasnika.
Mikročipovi su napravljeni da trajuMikročipovi su dizajnirani da traju 25 godina, što je znatno duže od prosječnog životnog vijeka mačaka i pasa. To znači da će se brinuti o vašem ljubimcu cijelog njegovog života.
Važno je zapamtiti da ažurirate kontakt informacije u registru mikročipova ako se preselite ili dobijete novi broj telefona. Studija Državnog univerziteta Ohaja pokazala je da su netačni ili nepovezani brojevi telefona glavni razlog zašto nestali mikročipovani kućni ljubimac ne može ponovo da se spoji sa svojim vlasnikom.
Mikročipovi nisu samo za mačke i pseMačke i psi se često mikročipuju, ali i drugi kućni ljubimci mogu dobiti mikročipove. Zečevi, konji, tvorovi, lame – sve vrste kućnih ljubimaca mogu biti mikročipovane. Međutim, ne dobijaju sve životinje mikročipove između lopatica. Koze se mikročipuju na donjoj strani repa ili u osnovi uha, na primjer, a konji se mikročipuju na vratu, piše Vetmed.
Da li ste u radijusu od 35 milja od Bleksburga? Zajednica malih životinja u Veterinarskoj bolnici Koledža veterinarske medicine Virdžinija-Merilend pruža kompletnu ambulantnu preventivnu zdravstvenu njegu lokalnim klijentima koji se bave malim životinjama.
Da li čipovi mogu da se hakujuTeoretski, da — mikro čipovi koji se ugrađuju životinjama (obično RFID čipovi) mogu biti hakovani, ali u praksi je to veoma rijetko i teško izvodljivo. Najčešće su to pasivni RFID čipovi, što znači da nemaju svoje napajanje i ne emituju signal dok ne budu „očitani” specijalnim RFID čitačem. Sadrže samo jedinstveni identifikacioni broj – ne sadrže lokaciju, medicinske podatke ili pristupne šifre.