Iako su dostupna razna hemijska sredstva za njihovo suzbijanje, mnogi radije koriste prirodne metode koje su bezbjednije za ljude i kućne ljubimce. Jedan od najpopularnijih recepata je mješavina sode bikarbone i šećera, koja može poslužiti kao efikasan mamac.
Šećer privlači bubašvabe, dok soda bikarbona reaguje sa njihovim digestivnim sistemom, što dovodi do njihove eliminacije.
Borna kiselina, pomiješana sa brašnom i šećerom, može se formirati u male kuglice i staviti na mjesta gdje se često pojavljuju bubašvabe. Ova kombinacija djeluje kao otrov za bubašvabe, ali je treba koristiti sa oprezom kako bi se držala van domašaja dece i kućnih ljubimaca. Diatomejska zemlja se takođe pokazala kao dobar mamac. Ovaj prirodni prah, sastavljen od fosilizovanih algi, oštećuje egzoskelet bubašvaba, što dovodi do njihove dehidracije i smrti. Bezbedan je za ljude i životinje, ali zahteva strpljenje jer rezultati nisu odmah vidljivi.
Takođe možete koristiti eterična ulja u repelentu protiv bubašvaba. Ulje od peperminta, limuna ili lavande može se pomešati sa vodom i prskati na mestima gde se pojavljuju bubašvabe. Ovi mirisi djeluju kao prirodni repelenti, odvraćajući bubašvabe da uđu u prostor. Pored upotrebe prirodnih lekova, važno je da svoj dom održavate čistim. Redovno čišćenje, posebno kuhinje i kupatila, i zaptivanje svih pukotina i rupa kroz koje bubašvabe mogu da uđu, ključni su koraci u sprečavanju njihovog pojavljivanja.
Rizik od bolesti
U borbi protiv bubašvaba, kombinacija prirodnih metoda i održavanja higijene može biti efikasna strategija. Ako se infestacija nastavi, preporučuje se konsultacija sa profesionalnim službama za kontrolu štetočina. Treba što pre da se rešite bubašvaba jer njihovo prisustvo u vašem domu može dovesti do raznih zdravstvenih problema, od alergijskih reakcija do prenošenja opasnih bolesti.
Poznato je da bubašvabe prenose brojne patogene mikroorganizme. Oni mogu da nose bakterije kao što su salmonela, E. coli, Staphilococcus i Streptococcus na svojim telima i u fecesu, što može izazvati ozbiljne gastrointestinalne infekcije. Oni takođe mogu biti nosioci virusa kao što je poliovirus, što dodatno povećava rizik od infekcije.
Ljudi osjetljivi na alergene mogu doživeti pogoršanje simptoma u prisustvu bubašvaba. Njihov izmet, pljuvačka i dijelovi tela sadrže proteine koji mogu izazvati alergijske reakcije i pogoršati simptome astme, posebno kod dece. Bubašvabe često puze preko hrane i kuhinjskih površina, ostavljajući iza sebe patogene mikroorganizme. Jedenje kontaminirane hrane može dovesti do trovanja hranom i drugih zdravstvenih problema, piše Krsatrica.