kad bi ljudi vidjelikako munib muminovićglavinja po srebrenicii razgovara sam sa sobomupitali bi ga:brko, je l’ se ti to molišrazgovaraš li s nekim?ili te nešto boli?na to bi se munib zaustaviopa se osvrnuo oko sebe tražeći riječikoje je više puta progutao negoli izgovoriobriznuo bi u plač i prokašljao:bole me nedžad, mensur, mustafa i redžep.i tu bi svaki razgovor završiojer ljudi nisu znali što bi više rekli
jednom su gana godišnjicu srebreničkog genocidaza tv upitaliotkud on jedini muškaracmeđu srebreničkim majkamarekao je:zar oca ne boli isto kao i majku?svi su odšutjeli munibovo pitanjejer među svima koji su ga čulinije bilo čovjekakoji je odjednom sahranio četiri sina
možda bi munibu bilo lakšeda ih je i on mogao sahranitino kosti njegove djeceostale su rasute po bosanskim guduramaa njemu je ostalo samoda gaca po ulicamakao pokisao golubi da se moliili da razgovara sa sobomili s mrtvim sinovimapraveći se da ga ništa ne boli
na koncu je munib muminović izdržaosve što čovjek može izdržatiizrazgovarao je sa sobomsve što je mislioda si je imao za rećipotom je otišao u kladanju džamijui tamo se objesio
kad čovjek odluči skončati u božjoj kućiznaš da je tu nešto jako pogrešnokao što je pogrešno tošto čovjek u jednom danumora ostati bez četvero djecekao što je pogrešno tošto nitko u srebrenici ne znas kim je munib razgovarao šepesajući ulicamapogrešnokao što je pogrešno tošto nitko u srebrenici ne znao čemu rahmetli munib danas razgovaras rahmetli mu sinovimapogrešnije od toga da si čovjek oduzme životodustajući od boga koji kažeda nema pogrešnije stvariod oduzimanja vlastitog života
nad time čovjek može smo zašutjeti
Zoran Žmirić
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.