Predsjednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Srbije, Milovan Drecun, ocijenio je danas da je najava Prištine o formiranju žandarmerije kao nove strukture kosovskih bezbjednosnih snaga pokušaj da se završi kompletna militarizacija Kosova i Metohija i naveo da se pod plaštom formiranja te specijalne jedinice stvara klasična vojna formacija koja, kako je naveo, ne bi smela da postoji po Rezoluciji 1244.
Drecun je rekao da je najava formiranja žandarmerije pokušaj da se izbjegne dogovor između Prištine i nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a koji predviđa da bez dozvole komandanta KFOR-a kosovske bezbjednosne snage ne mogu da budu raspoređene uz administrativnu liniju i na sjeveru Kosova.
-To je pokušaj da bez odobrenja komandanta KFOR-a mogu da rasporede pravu vojsku, koja će biti legendirana kao nekakva žandarmerija. To je najveća opasnost i zato je Kurti prije neki dan rekao da će, kada se stvore uslovi, pojaviti KSB na severu Kosova, upravo da bi zamaskirao pokušaj ove prevare. Zapad to dobro zna ali će prihvatiti, rekao je Drecun za režimski TV Pink.
.Međunarodna zajednica, odnosno zapadne zemlje, ne pokušavaju da spreče stvaranje takve formacije jer su priznale lažnu državu Kosovo i time stavili ‘ad akta’ Rezoluciju 1244.
Smeta im što je ona formalno i dalje na snazi, oni se ponašaju ko da je Kosovo država i žele da naprave jednu snažnu vojnu formaciju, naveo je Drecun.
-Ne treba zanemariti dugoročne geopolitičke planove SAD-a. Prošle godine je usvojen plan izgradnje infrastrukture na Zapadnom Balkanu, odnosno u Albaniji, Bugarskoj i u AP KiM, za vojne potrebe SAD.
Reč je o koridoru koji povezuje Јadransko i Crno more, kao i da SAD stvaranje vojne formacije u AP KiM ”uklapaju” u svoje planove i tretiraju ih kao pomoćnu snagu za njihovu realizaciju.
Svakako imaju u vidu mogućnost sukoba sa našim snagama bezbednosti. I kad pogledate, recimo, opremanje naše vojske, vidite kontramere koje idu ka opremanju tzv. kosovskih snaga bezbjednosti, vidite da pariraju. Kako mi napredujemo sa podizanjem naših odbrambenih kapaciteta, oni pariraju tome i to će se nastaviti, smatra Drecun.
– Pokušavamo, pozivajući se na Rezoluciju 1244, ali KFOR ne reaguje iako je dužan da sprečava sve to. Taj proces je nepovratan i oni će nastaviti sa jačanjem tih formacija. Mi moramo da nastavimo sa podrškom našem narodu maksimalno, koliko god to možemo, da nastavimo da insistiramo na dijalogu, iako Priština to odbija, rekao je Drecun.
Osvrćući se na izjave Albina Kurtija da će u vojsku Kosova biti uloženo milijardu eura, Drecun je rekao da su kosovske snage bezbjednosti ušle u treću, završnu fazu transformacije, koja treba da se završi do 2028. godine i da se uočava ubrzana dinamika opremanja, naoružavanja, obuke i formiranja jedinica.
Naveo je da Priština u tom smislu ima značajnu podršku pojedinih zapadnih zemalja, prije svega SAD, Turske, Velike Britanije, Njemačke i nekih susjednih zemalja poput Hrvatske.
Drecun je naveo da je i u ranijim izbornim kampanjama Kurti obećavao da će godišnja ulaganja biti oko 250 miliona eura i dodao da Priština dobija i donacije.
-Nedavno je Turska donirala četiri miliona, postoje donacije SAD i drugih zemalja. Ima kombinacija kupovine i donacije. Kad su kupovali “bajraktare”, platili su letelice i opremu, ali je su obuka, rezervni delovi i održavanje išli na teret Turske, naveo je Drecun.
Podsjetimo, nezavisnost Kosova službeno priznaje više od 100 država članica Ujedinjenih naroda (UN). Tačan broj varira ovisno o izvorima i diplomatskim sporovima, budući da vlasti u Prištini i Beogradu imaju različite podatke o tome koje su zemlje povukle ili zamrznule svoja priznanja.
Kosovo su priznale 22 od 27 članica Europske unije. Države članice koje ga nisu priznale su Španjolska, Grčka, Cipar, Slovačka i Rumunjska.
Nezavisnost Kosova prihvaća 28 od 32 države članice NATO saveza.
Sjedinjene Američke Države (SAD), Velika Britanija, Francuska, Njemačka i Italija priznale su Kosovo odmah nakon proglašenja neovisnosti 2008. godine. S druge strane, Rusija i Kina oštro se protive i blokiraju članstvo Kosova u UN-u.
Saznajte sve o najvažnijim vijestima i događajima, čitajte na Google News.