Tada je poginulo 128 rudara. Poznato je da se o ljudima koji zarađuju “hljeb sa sedam kora” rijetko kada piše po dobru, jer, nažalost dešavaju se teše rudarske sudbine i jamske nesreće.
Iz uskopa 207 nakon eksplozije zračni udar se prenio preko vezne šipke u uskop 206. Komisija nije mogla sa sigurnošću utvrditi zbog čega je došlo do eksplozije metana jer je uskop bio razrušen i pun plina, te nije bilo moguće detaljno ispitati elektroopremu, kablove, materije, sklopke i ostalu opremu.
Najmlađa žrtva bio je Zihnija Fejzić koji je tada tek napunio 18. godina, dok su najstariji rudari bili Osman Bureković koji je imao 58, a Ibrahim Kulović 56 godina, koji nisu dočekali ni penziju.
Bez očeva je tog dana ostalo 421 dijete. Bez muževa 119 supruga. Bez sinova 148 roditelja. Imenovan danom stravične nesreće uskoro je obrazovan Fond “Sedmi juni”, koji je na sebe preuzeo obavezu da se pobrine za obrazovanje sve djece koja su ostala bez svojih očeva.
Ispod ulaza u jamu Orasi, koja je nakon katastrofe trajno zatvorena, podignut je spomenik u čast rudarima koji su 7. juna 1965. u njoj izgubili živote. Imena njihova još i danas postojano čuva mermerni biljeg u koji su klesana.