Nadam se da neće ponoviti greška Vlade gospodina Novalića iz 2015. i 2017.godine, kada je napravio katastrofalnu grešku ograničenjem plata i penzija. Cijenu su platli radnici i penzioneri.
Obogatlili su se onu koji su prali novac preko javne imovine. Umjesto da se nastavi reforma kroz reviziju otetog novca i imovine nastavila se tzv.reforma fiskalnog sistema pod nazivom” neutralno” djelovanje poreza.
To je bila “patka” koja je podvaljena da bi se “refirmisao” penzioni sistem počev od 2018. godine i prisilili poslodavci da plaćaju doprinose i poreze na topli obrok, prevoz i ostala lična primanja koja imaju karakter materijalnih troškova. Čist promašaj, koji se nastavio na redistrbuciju javnog novca u 2019.i 2020.godinu u vrijeme pandemije. Odgovor na inflaciju nije uslijedio u 2022.godini.
Izostala je podrška u investicionom ciklusu. Jedini izvor za to su sredstva razvojnih međunarodnih fondova i zajmova. Skupno to je dug. Opravdan za investicije. Zato je pogrešna priča o kamatnim stopama i platama. Kamatne stope će pratiti stanje u monetarno- kreditnom sistemu. Tu smo nemoćni.
Niti imamo monetarnu suverenosti niti imamo vlastiti bankarski sistem. Za sada nemamo šansi bilo šta promijeniti jer za to nemamo znanja i kapaciteta. Gdje se može nešto uradi je fiskalni sistem. Prvo treba podići porezni odbitak kod poreza na dohodak do prosječne plate iz prethodne godine, te podići “flat tax” (“ravnu stopu”) sa 10% na 20%.
Prenijeti teret oporezivanja na dobit sa “ravnom stopom” do 30% sa ugradnjom sistema poreskog kredita za investiranje. Skupno ova dva poreska oblika su veoma malog kapaciteta. Nemaju fiskalno značenje u izdašnosti. Više su obračunske nego finansijske kategorije. U slučaju obaranja “poreskog klina” treba razmišljati na prelazak na Beveridžov model finansiranja zdravstva koji bi vodio ,smanjenjem, do ukidanja doprinosa na dohodak za zdravstvo. Zdravstvenu uslugu treba shvatitu kao pravo svakog građanina. Time bi ” otkačili” mnoge koji se vode na Biroima za zapošljavanje zbog prava na zdravstvenu zaštitu.
Sa jednim fondom postiglo bi se više nego danas sa 11 (10 +1) fondova. Sve ukazuje da se procesi kreću drugačije. Pravac promjena treba da nam bude R Hrvatska. Nažalost to mi ne možemo u fiskalnom sistemu postići za oba entiteta i Distrikt Brčko. Zato imamo tri fiskalna suveriniteta.
Harmonizacija bi se mogla postići. Poreska konkurencija je poželjna. Zato i preporuka Vladi F BiH je da zauzme čvrst kurs. To može postići samo ako ima jasan cilj i ako radi u interesu rada i kapitala. U suprotnom sve će nas odvesti na krivi put. MMF i Svjetska banka su nam potrebni da pomognu procese strukturnih reformi u dodatnim sredstvima radi podrže pokrića troškova tranzicije. Dobre investicije i povoljni socijalni grantovi u novčanoj podrški dobro bi nam došli za strukturalne reforme.
Mobilizacija i alokacija štednje uz investicioni ciklus je izlaz iz stanja stagnacije.
Aktualna Vlada FBiH ima šansu.