Malo ljudi zna da je rođen u Banja Luci, a da su mu koncerti u Sarajevu ostali kao dio najljepših uspomena.
-Sarajevo je, kao i Bosna, uvijek imalo posebno mjesto u mom srcu…Rođen sam u Banja Luci i tamo živio do desete godine. Najbolji drugovi sa kojima sam išao u osnovnu školu su mi bili Bošnjaci Vehid i Mufko, Vlado, treći, je bio Hrvat…Nama četvorici to tada nije bilo ni malo važno. Postalo je važno nekimdrugim ljudima, mnogo godina kasnije… Gostovao sam u Sarajevu u sali “Cinema Sloga” u centru grada sa nekom pozorišnom predstavom, gde sam pjevao par svojih pjesama. Ulaznice rasprodate još dan ranije. Prvi put u tom gradu poslije mnogo godina. Rat završen odavno. Na tonskoj probi mi ispadne šrafić sa naočara, bez kojih ne vidim brojeve na telefonu. Odem preko puta do Baščaršije i potražim optičarsku radnju. Unutra njih trojica sa fesovima na glavi. Piju kafu iz onih malih fildžana. Bojažljivo upitam, može li mi neko rešiti problem? Nije mi bilo svejedno. Poznaće po govoru da sam iz Beograda. Ćute, jedanuzme naočare i popravi šrafić. Stavi novi, svoj!…Upitam, koliko dugujem, ubjeđen da će cifra biti ozbiljna. Čovjek me pogleda, nasmješi se i kaže: “ Ne treba ništa!” Insistiram da platim. Neće da čuje. Jedan od one dvojice držeći fildžan u ruci , prijateljski dobaci: “Pozdravite Beograd i ispričajte kako je na Baščaršiji”. Možda je glupo, ali suze su mi pošle na oči dok sam izlazio – priča Srđan.
Novi CD izdala je “Croatia records”. Album je veoma ličan.
-Pokušavam kroz te pjesme da vratim dug jednoj ženi, kojoj možda nisam dovoljno puta rekao one “ tri slatke riječi”, a bez koje bi moj život bio deleko besmisleniji. Šteta je što sad te stihove ona ne može čuti! Zato, ako imate nekog, volite do koske i svaki dan to pokažite, da ne bude kasno. Kažu da je ovo moj najbolji album, a bilo ih je 18. Pisao sam sve te pjesme iskreno i sa posebnim žarom, znajući da je to posljednje što mogu da učinim i za Bikicu, a i za sebe. Ljubav je univerzala tema i javlja mi se mnogo ljudi koji se takođe prepoznaju u tim emocijama. Bude mi drago. Eto bar nešto – kaže Marjanović.
Karijera mu je bila izuzetno uspješna. Nekoliko puta je napravio veliku turneju u bivšem Sovjetskom savezu.
-Nemam neki poseban stav o svojoj prošlosti, pa i karijeri. Nisam ništa radio po svaku cijenu, niti iz bilo kakvog interesa. Jednostavno, sva ta muzika me činila sretnim. Uživao sam u svakoj noti i svakom stihu.Tako je i danas kad ništa ne moram. Ne znam dokle će me to držati, ali volim svaku proteklu godinu. Jedino se po malo uplašim kad vidim kolika je to gomila vremena i kad shvatim da je mnogo manje ostaloispred mene u odnosu na ono “ iza”. Izgubilo se poslednjih tridesetak godina mnogo toga. Nema one predivne velike zemlje. Nema više velikih tiraža, a ni velikih para u ovom poslu. Tehnologija je donijelamnogo toga, ali se izgubilo na emocijama. Nema više ni tako dobre muzike kao nekad. Mada, ne vjerujem da su sve opriče ispričane i otpjevane”?…
-Pamtim velike turneje po SSSR-u. Bilo je mnogo koncerata i isto toliko novaca. Pamtim moj prateći bend “Puma” sa kojim sam krstario onom našom velikom zemljom…Veliku turneju “Četvorica za mir” (kao da smo predosećali da će na biti potreban) sa Dragom Mlinarcem, Ivicom Perclom i Tomažem Domiceljem…- dodaje Srđan Marjanović.
Priznaje da nije previše aktivan na društvenim mrežama.
-Nisam preterano aktivan na društvenim mrežama. Tek toliko da ljudi imaju informaciju onome što radim. Ima me i na na YTB-u sasvim dovoljno. Nisam opterećen pregledima i lajkovima. Bitno je da oni kojito žele, mogu da dođu do mojih pjesama i to je dovoljno. Moja muzika i nije namenjena baš za svakoga i toga sam svestan, ali neću se promijeniti, kad nisam do sad. I dan danas muzičari traže da obrademoje pjesme. Mnoge moje pjesme se mogu naći na YTB-u u cover verzijama. Neki i ne pitaju, već sami snimaju nove verzije bez ikakve dozvole. Najviše je rabljena “Bebo ne plači”, takođe puno verzija ima i“Dragstor” (Mi smo jedno drugom govorili vi), a “ Idi” je posebna priča…Na neki način mi bude drago, kad to vidim. Mada mi još draže kad tu bude i nekakvog novca…- priča muzičar.
Novu knjigu ne piše, posle tri romana koje je objavio. Ali zato ljubav prema automobilima ne prestaje.
-Još ne pišem novu knjigu. Ne znam ni kad ću, a ni da li ću?…Kad bude “zrelo”, počeću… Sad me zanima novi album (Sve moje pesme su o tebi)… Automobili su naravno moja velika ljubav. Uvek imamvremena za njih… Prijatelji se šale, da sam jedini tip koji se raduje kad mu se kola pokvare, jer onda ima šta da poravljam?! Što je zanimljivo, čak ima i neke istine u tome. Mnoge stvari znam i mogu sam da uradim a onda niko sretniji od mene (ako uspijem u tome)…To me odmara, volim adrenalin i brzinu i ganjam takvu vrstu auta. Naravno da ne divljam. Važno mi je da znam da moje mašine to mogu, pa onda i ne moram da ih “mučim”previše…- kaže Srđan Marjanović na kraju razgovora.