“I na sljedećim sastancima očekujemo dalje podizanje kamatnih stopa, a sve zato da se osigura što brži povratak inflacije na ciljani nivo od dva odsto. Ekonomska aktivnost u evrozoni usporila je znatno u trećem kvartalu ove godine, očekujemo dalje slabljenje do kraja ove te na početku iduće godine”, rekla je Christine Lagarde, predsjednica ECB-a.
Inače, odluka ECB-a uslijedila je nedugo nakon što su i američke Federalne rezerve krajem septembra podigle referentnu kamatnu stopu, takođe za 0,75 odsto. Ovo povećanje kamatne stope od strane ECB-a najveće je pojedinačno povećanje u istoriji evrozone, a osim referentne kamatne stope povećana je i stopa na prekoračene depozite banaka, zatim refinansiranje banaka, kao i na prekoračene pozajmice banaka.
Inače, mnogi ekonomisti smatraju da uzrok inflacije nije velika količina novca na tržištu, već rast cijena energenata pa i hrane, tako da uzroke problema treba tražiti u tome, a ne podizati kamatne stope jer se inflacija na taj način sasvim sigurno neće smiriti, posebno ne dovesti na nivo od dva odsto. Istovremeno, zbog povećanja referentne kamatne stope ECB-a može se očekivati i rast kamata u Bosni i Hercegovini, međutim to je stvar poslovne politike samih banaka, a po ovom pitanju već su reagovale entitetske agencije za bankarstvo koje su donijele odluke s ciljem “zaštite korisnika finansijskih usluga”.
Kada je riječ o kamatama koje se odnose na banke, a koje su takođe povećane odlukom ECB-a, zanimljivo je, recimo, da je kamatna stopa koju banke u Evropi plaćaju na viškove iznad obaveznih rezervi 1,5 odsto, dok je ta kamatna stopa u BiH još na nivou od minus 0,25 odsto. U suštini, banke na novac iznad obaveznih rezervi u Bosni i Hercegovini imaju trošak, a u Evropi prinos. Zbog ovoga, kako saznajemo, i Centralna banka Bosne i Hercegovine planira da reaguje u smislu podizanja kamatne stope na viškove iznad obaveznih rezervi.
“Preduzeli smo aktivnosti po tom pitanju. Čekali smo odluku Evropske centralne banke i trenutno radimo analize. Očekujemo da ćemo uskoro donijeti odluku kako bismo se uskladili sa potezima Evropske centralne banke i svjetskih banaka i povećali te stope. Razmatramo i mogućnost da se donese odluka da se bankama nešto i plaća po tom osnovu i o tome ćemo svakako odlučivati do kraja godine”, rekao je Dragan Kulina, član Upravnog odbora Centralne banke BiH.