Mjesec dana nakon masakra u OŠ „Vladislav Ribnikar“, niko se nije oporavio. Sve što se dešavalo poslije toga dodatno je otežalo suočavanje sa stvarnošću. Otac jedne djevojčice sedmog razreda škole u kojoj je 3. maja 2023. ubijeno 10 osoba je svoje misli i emocije u ovom trenutku provukao kroz stihove pjesme „Dva sprata iznad“ koju vam prenosimo u cijelosti, piše N1
Dva sprata iznad
(Mjesec dana od tragedije u “Ribnikaru”)
Dva sprata iznad gubilišta, one su urlale.
Pa opet urlale.
Borile se protiv pijeteta. Protiv etike. Protiv Boga.
Neke ledene, većina manična.
Uronjene u zajednički pakleni oblak mržnje prema žrtvama. Prema malim dušama koje su otišle na onaj svet, a koje od njih traže da promene svoje navike.
Umesto ležerne šetnje jednom ulicom, moraće drugom ulicom.
Umesto „elitnog mesta“, usudom tragedije u kojoj su neki drugi ljudi izgubili decu, sina, brata, ujaka… sad je to „njihovo mesto“ najgore, najtragičnije, najnotornije u zemlji. To ih čini besnim. Zverski.
Satima, kao u groznici hranjenja divljih životinja, one su govorile.
Urlale.
Uglas.
Na svakoga.
Tek tada, kao zveri čija se krzna puše u svežoj noći posle orgijaške potere celog čopora za plenom, krvavih očiju, ali zadovoljne sobom, sišle su dva sprata i izašle pored crno-belih ikona još nekanonizovanih svetitelja.
Sutra je novi dan. One imaju “pravo na život”.
U istoj ulici. Sa istim imenom.
Na osušenoj krvi mrtvih.“
Aleksandar Fatić